Valentino Rosi je juče i zvanično započeo novo poglavlje svoje slavne MotoGP karijere, predstavljanjem u Petronas timu.
2021. će biti Rosijeva 26. sezona u šampionatu. U njemu je debitovao 1996. godine, kao vozač u klasi 125 kubika. Što se premijerne klase tiče, biće to 22. sezona za italijansku legendu.
Rosijeva lista rezultata u MotoGP-u je bez premca. Italijan je sakupio sedam svetskih titula, 89 pobeda, 55 pol pozicija i ukupno 199 podijuma.
Poslednji od tih podijuma stigao je prošle sezone na Heresu, kada je Rosi osvojio treće mesto, pokazavši da još uvek nije za staro gvožđe.
Početak novog poglavlja je idealna prilika da sumiramo dosadašnju karijeru popularnog Doktora u premijernoj klasi.
2000-2001: Nastro Azzurro Honda
Trke: 32
Titule: 1 (2001)
Pobede: 13
Pol pozicije: 11
Nakon osvajanja klase 250 kubika 1999. godine, Rosi je premijerno debitovao u najjačoj kategoriji 2000. godine sa Hondom.
Hondin fabrički tim je već bio popunjen, pa je Rosi dobio fabričku NSR500 mašinu u timu koji je vodila Hondina evropska filijala.
Iako je tehnički bio satelitski vozač, Rosi je bio bolji od svetskog prvaka iz 1999. godine Aleksa Krivila, Žibernaua i Okada. Ostvario je dve pobede na putu do vicešampionske pozicije
U narednoj sezoni je bio potpuno dominantan.
Osvojio je 11 trka na putu do prve od svojih sedam titula u šampionatu, sa 106 poena prednosti nad drugoplasiranim Bjađijem.
Te 2001. je poslednji put vozio u satelitskom timu. Naravno, poslednji put do ove godine.
2002-2003: Repsol Honda
Trke: 32
Titule: 2 (2002, 2003)
Pobede: 20
Pol pozicije: 16
Za sezonu 2002, Rossi se najzad našao u Hondinim kultnim Repsol bojama, pošto je zvanično postao vozač fabričkog tima.
U osvit nove MotoGP-ove četvorotaktne ere, Honda je donela svoj RC211V, sa kojim je Italijan pobedio 11 puta u sezoni.
U stvari, Rosi je svaku trku osim jedne završio na jednom od prva dva mesta. Na kraju je imao ogromnih 140 poena prednosti u odnosu na Bjađija.
Naredne sezone je bio podjednako dominantan, pobedivši devet puta i završivši svaku trku sezone na podijumu. Do naslova je stigao lagano, sa 80 poena više od Žibernaua.
Ali ovo bi bila poslednja godina Rosijeve veze sa Hondom. Razočaran u svoj tim, Rosi je doneo šokantnu odluku da potpiše za Yamahu.
2004-2010: Yamaha
Trke: 117
Naslovi: 4 (2004, 2005, 2008, 2009)
Pobede: 46
Pol pozicije: 29
Posle 2003. godine, koju su završili bez pobede, tadašnji menadžer Yamahe Davide Brivio je uspeom da ubedi Rosija da se pridruži japanskoj ekipi.
Kako se njegova veza sa Hondom pogoršala, Rosi je lako izabrao M1. Međutim, Honda ga je zadržala u ugovornom periodu, što znači nije mogao voziti novu mašinu se do kraja godine.
Dozvoljeno mu je da sa sobom povede svoju čuvenu tehničku posadu - na čelu sa šefom posade Džeremijem Burdžizom. Bilo je straha da je možda napravio pogrešan potez, ali pobeda na otvaranju sezone je odagnala sve sumnje.
Rosi je te godine pobedio na još osam trka, stigavši do četvrte MotoGP titule. 2005. je ponovio uspeh, u sezoni koja će ostati zapamćena po velikom rivalstvu sa Žibernauom.
2006. bila je teža za Rossija. Italijan je pobedio na samo pet trka, što je bio njegov najlošiji rezultat od 2000. godine. Brojni padovi su bili veliki problem, a na kraju je bez naslova ostao na finalu sezone.
2007. godine je ponovo ostao bez titule, ovog puta je bolji bio Kejsi Stoner. Vozač Ducati tima je imao 10 pobeda, a Rosi 4.
U staru formu se vratio 2008., pobedivši na devet trka na putu do svoje šeste krune.
Dobio je i novog klupskog druga, dvostrukog svetskog prvaka u klasi od 250 kubika, Horhea Lorenca.
Rossi je u Yamahinoj garaži podigao zid, navodno kako bi zaustavio curenje informacija o gumama, jer je Lorenco koristio Michelin, dok je Rosi koristio Bridgestone.
Zid je ostao i 2009, a njihovo rivalstvo se pojačavalo. Naročito je bilo primetno u Kataloniji, gde je iskusniji Rosi u poslednjim trenucima trke oteo pobedu svom mlađem kolegi.
Pobedio je šest puta 2009. i na kraju stigao do svoje sedme MotoGP titule. Prelom noge zadovijen na Mugelu ga je koštao naslova 2010. godine, mada je imao problema i sa predsezonskom povredom ramena.
Rosi je dva puta pobedio 2010. godine, ali odnos između njega i Lorenca je nastavio da se pogoršava. Tako je usledio i veliki prelazak u Ducati, 2011. godine.
